Локација: Мркоњски вис је проглашен за споменик природе III категорије. Управљање предлогом заштите предлаже Туристичка организација општине Медвеђа. Подручје обухвата 144 ha 63 a 44 m² и налази се на северним обронцима планине Гољак. Наш задатак је очување биодиверзитета, промоција едукације и развој одрживог туризма.

Управљач: Туристичка организација општине Медвеђа 

Мркоњски вис представља доминантно узвишење и стеновити шиљак који доминира околином и на коју се надовезују нижи и мање изразити врхови и главице, као што су Змијски камен, секундарни назубчени стеновити гребен у оквиру врха Мркоњског виса, Мали вис, Пековића чука, Вељково и Јанкетића брдо и др.

У оквиру планинске области јужне Србије на граници са Косовом, природно добро је повезано магистралним путем Лесковац – Приштина.

Подручје заштићеног добра се у односу на главне транзитне коридоре може сматрати периферним. Мрежа општинских путева је недовољно развијена и у лошем стању а већину путева је неопходно изградити и реконструисати, како би се обезбедио већи степен приступачности, безбедности одвијања саобраћаја и побољшања квалитета путне услуге. Поред лошег стања коловоза на појединим деоницама неповољан фактор је и просечна ширина коловоза.

Повезивање са већим урбаним центрима остварује се државним путевима I и II реда док железничка инфраструктура није заступљена. Веза са аутопутем Београд – Ниш остварује се преко Лесковца, на 50 km удаљености.

– државни пут I реда бр. 9: граница АПКМ – Туларе – Маћедонце – Негосавље – Лебане – Лесковац – Власотинце – Пирот, у дужини од 41,0 km, који представља главни транзитни правац и везу са коридором Х;

– државни пут II реда бр. 222: Врњци – Грчак – Брус – Куршумлија – Пролом Бања –Гајтан (Леце) – Негосавље, у дужини од 24,1 km, којим је могуће остварити везу са општином Куршумлија. Деоница према Куршумлији је непроходна у дужини од око 4,0 km;

– државни пут II реда бр. 258: Маћедонце – Сијаринска Бања , у дужини од 4,95 km, који се целом својом дужином налази на територији општине Медвеђа;

– државни пут II реда бр. 277: Туларе – Велика Браина, у дужини од 6,95 km, и којим се остварује веза са општином Подујево

Реликтне шумске заједнице на подручју Мркоњског виса:

– заједница јасена, мечје леске, црног граба и других врста (Fraxino-colurnetum mixtum Miš. 68 silicicolum V. Jov. 82 subass. ostryetosum),

– заједница букве, мечје леске и других врста (Fago-Colurnetum mixtum Miš. 67 silicicolum V. Jov. 82),

– зајденица храста, мечје леске и других врста (Querco-colurnetum mixtum Miš. 67 silicicolum Jov. V. 82),

– заједница букве, мечје леске, црног граба и јавора (Fago-Acero-Ostryetum Jov. colurnetosum subass. nova),заједница букве, јавора и црног граба (Fago-Aceri-Ostryetum),

– заједница букве и црног граба (Fago-Ostryetum),

– заједница букве и мечје леске (Colurno-Fagetum).

Ове реликтне шумске заједнице се везују за северну страну Мркоњског виса која је заклоњена високим стенама са југа, испресецана гребенима, увалама и бројним потоцима. Самим тим, формирала се хладнија и влажнија микроклима која погодује развоју рефугијалних станишта и развијању ових реликних шума. Осим наведене реликтне вегетације, на овом подручју су регистроване и заједнице савременог типа, које се развијају на јужној, источној и западној страни Мркоњског виса. Тако се рецимо на 700 800m н.в. развија мезофилна заједница китњака и цера са грабићем (Quercetum petraeae cerris carpinetosum orientalis), на нешто већим висинама (800-900m н.в.) развија се климатогена заједница подручја или шума цера, сладуна и грабића, варијанта са китњаком(Carpino orientalis-Quercetum farneto-cerris sessilosum), док се на највишим деловима налазе деградационо-реградациони стадијуми климатогене шуме сладуна и цера са грабићем у виду шикара. У погледу ливадскевегетације, Мишић и сар. (1983) као карактеристичне асоцијације наводе: Astragalo- Calaminanthetum alpinae и Diantho-Trifolietum velenovsky. Теренским истраживањима која су обављена од стране стручних сарадника Завода,почетком јуна и крајем августа, 2019. годинe, констатовано је да се стање вегетације у доброј мери поклапа са оним што је описано у раду аутора Мишић и сар. (1983). Климатогена шумска заједница цера, сладуна и грабића (фото Б. Стојиљковић) Утврђено је је да велики део подручја Мркоњског виса прекрива шумска вегетацијаодносно климатогена заједница цера, сладуна и грабића, у варијантама са китњаком (Carpino orientalis-Quercetum farneto-cerris sessilosum). То су углавном светле шуме са склопљеним или готово склопљеним спратом дрвећа у коме својом бројношћу доминирају храстови цер (Quercus cerris) и сладун (Quercus frainetto). У спрату жбунова и ниског дрвећа са великом бројношћу заступљен је бели граб (Carpinus orientalis). Ове шуме претежно заузимају благо нагнуте, термофилне терене брдског појаса. неке од реликтних заједница на северној страни Мркоњског виса. То су заједнице које су углавном изграђене од букве (Fagus moesiaca) као доминантне врсте, док се као пратеће доминантне врсте срећу мечја леска (Corylus colurna), јасен (Fraxinus ornus), млеч (Acer platanoides), клен (Acer campestre) и друге. Жбунасти спрат је сиромашан, док је приземни спрат богат и доминирају: Робертцијанов здравац (Geranium robertianum L.), горска ливадарка (Poa nemoralis), округлолисна каменика (Saxifraga rotundifolia), бршљан (Hedera helix), кукурек (Helleborus odorus) и др.

Ливадска вегетација

Претежно су заступљене средње високе, зељасте травнате формације, отвореног или затвореног склопа, карактеристичне за суве силикатне терене, које су најчешће представљене различитим врстама трава и детелина као доминантним врстама. Осим њих се ту могу наћи и: обична млечика (Euphorbia cyparissias), ивањско цвеће (Galium verum), иванчица (Leucanthemum vulgare), боквица (Plantago media), љутић (Potentilla argentea), мали шушкавац (Rhinantus minor), мајкина душица (Thymus glabrescens), каранфил (Dianthus sp.) и др.

На јужним осунчаним и стрмим падинама при самом врху Мркоњског виса, изражена је вегетација камењара препознатљива по присуству врста из рода Sedum (сукулентне врсте), маховина и лишајева.

У шумском фонду на Мркоњском вису присутно је и 12 врста са списка ретких, ендемичних, реликтних и угрожених. То су: црни граб – Ostrya carpinifolia Scop., брекиња – Sorbus torminalis (L.) Cr., мечја леска – Corylus colurna L., бели јасен – Fraxinus excelsior L., јасика – Populus tremula L., дивља крушка – Pyrus pyraster Borkh, дивља јабука – Malus silvestris L., дивља трешња – Prunus avium, брдски брест – Ulmus montana With., пољски брест – Ulmus minor Miller, јавор млеч – Acer platanoides L. и бреза – Betula pendula Roth. На основу диверзитета врста дрвећа, може се рећи да је стање шума на Мркоњском вису блиско природном потенцијалу. С обзиром на то да јецело подручје изложено сечама (приватно власништво), вредније врсте дрвећа су уклоњене па се на њиховом место јавља грабић и друге жбунасте врсте у разним фазама.

Кодекс понашања и забране:

  -Не остављајте отпад-понесите га са собом

–  Крећите се обележеном стазом

-Не узнемиравајте и не храните животиње

-Забрањено је :

–  ложење ватре ван предвиђених места за ту намену.

–  брање, ломљење, кидање и ископавање биљних врста у природним састојинама;

– одстрел дивљих врста,

-постављање (укуцавање) табли и других обавештења на стаблима.

Информације о еколошким прописима доступне су на сајту  у Студији заштите Мркоњског виса